Crna Gora, maj 2023 – Većinski veruju da će postati članica EU i glasaju za „Evropu sad“, ali ne vole SAD i NATO, niti podržavaju sankcije Rusiji

Rezultati majskog istraživanja raspoloženja građana Crne Gore u suštini se bitno ne razlikuju od prethodnih nalaza, pogotovo kada je reč o ključnim i fundametalnim opredeljenjima. Dakle, kao i u nekim ranijim istraživanjima, pokazalo se da oko dve trećine punoletnih građana podržava put Crne Gore u EU. No, sa druge strane, takođe apsolutna većina ispitanika (64,4% prema 20,2%) ne podržava uvođenje sankcija Rusiji, a SAD i NATO smatra glavnim krivcem za rat koji besni u Ukrajini.

Ono što ovo poslednje istraživanje čini donekle specifičnim jeste održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je u izvesnoj meri otežalo sam proces anketiranja i u njegovo sprovođenje je unelo jednu dnevno-političku notu, koju smo pokušali da barem amortizujemo time što nalaze objavljujemo u trenutku kada su odluke građana o tome za koga će glasati uglavnom već donete, i teško da ih ovi nalazi mogu bitno promeniti. Za razliku od u prethodnom pasusu pomenutih fundamentalnih političkih i geopolitičkih stavova, ovi poslednji, dnevno-politički, u većoj meri su podložni oscilacijama i promeni u zavisnosti od političkih okolnosti, kampanja i medijske prezentacije, i tu su promene moguće gotovo na dnevnom nivou. Nas, razume se neuporedivo više zanima ono prvo (odnos prema Srbiji, Rusiji, EU, SAD, itd.), a ove dnevno-političke i izborne orijentacije ispratili smo i objavljujemo naprosto zato što su trenutno aktuelne, a i da ne bi ostavili prostora za manipulacije i da bismo sprečili „pozivanje“ na navodno „naše podatke“ koji cirkulišu po društvenim mrežama.

Ono što je praktično nesumnjivo, jeste da će prvo mesto na izborima zauzeti Pokret „Evropa sad“, s tim što je izvesna nepoznanica bilo to da li će taj rezultat biti iznad , ili ispod 30 odsto. Za razliku od većine drugih, objavljenih i neobjavljenih istraživanja, naš je nalaz da je u pitanju ipak „30 plus“, mada zbog termina  sprovođenja istraživanja nismo mogli ispratiti efekat ove poslednje afere i optužbi vezanih za lidera  PES-a Milojka Spajića. DPS je sigurno drugi sa oko dvadeset procenata, s tim što će njihov rezultat zavisiti od toga da li će se preostale, još uvek dosta brojne, pristalice ove stranke pojaviti na biralištima, ili u većem broju otići u apstinenciju.

Zapravo, ovog puta će mnogo zanimljivija i neizvesnija bitka biti na dnu, nego u vrhu izborne tabele. Naime, čak pet-šest izbornih lista grčevito će se boriti za prelazak cenzusa od tri odsto, pri čemu, osim ako se ne desi neko čudo, većina u tome neće uspeti. Po našem poslednjem nalazu, od tih kandidata cenzus prelazi samo dr Vladimir Leposavić (i još ili dve liste će biti relativno blizu cenzusa), dok će, baš kao i u Srbiji, ostali morati da se za sledeće izbore bolje organizuju, ukrupne i grupišu.

(Istraživački tim NSPM)

REZULTATI  ISTRAŽIVANjA